О МИРОСЛАВУ АНТИЋУ

Мирослав Антић је рођен 14. марта 1932. године у Мокрину, Кикинда. Школовао се у Панчеву и Новом Саду. Радио је као новинар ''Дневника'' - дневног листа из Новог Сада и ''Невена'' - часописа за децу.

Био је песник, драмски писац, сликар и редитељ. Објавио је више од 29 збирки песама, од чега 9 за младе и најмлађе. Имао је већи број самосталних и колективних изложби, 14 кратких и два целовечерња филма. Награђен је за поезију, драму и филм.

Прву књигу је издао 1950. године под називом ''Испричано за пролеће'', затим следе поема ''Војводина'', ''Концерт за 1001 бубањ'' (оба 1962. год.), ''Плави чуперак'' (1965), ''Гарави сокак'' (1973), ''Кикинда'' (1987), роман ''Свети ветар'', ...

Умро је јуна 1986. године у Новом Саду у 55 години живота, а његов биограф Драшко Ређеп је тада записао: ''Када сам у јуну 1986. год., непосредно пред песникову смрт, завршавао књигу ''Улепшавање невидљивог'' - хагиографија о песнику, он ми је у перо издиктирао један од крајеве те књиге (горе наведене), а стиховима је то овако изразио у својој чувеној Бесмртној песми.

У целом свету кад пишу бајке - био једном,
било једном, уверавају те да је то истина.
Једино у Закавказју почињу бајку:
Било једном, а можда и није било.
Ти веруј ако хоћеш, а можда и не мораш.
Кад је реч о мени - ствар треба завршити закавкаски
Био једном, а можда и није био...