Како је настала наша школа

Школа је почела са радом као истурено одељење основних школа ''Братство-јединство'' и ''Борисав Петров Браца'' 1987. године са 4 оделења.

Било како било, тек четири скромна одељења временом су добила појачање. Пристизали су и други разреди, учитељи и наставници којима је тадашња локација школе више одговарала. За свега четири године постало је јасно да назив „истурено одељење” више једноставно није прикладан.

Тако је 1991. године школа свечано отворена, поносно носећи име Мирослава Антића, песника који је детињство и момачке године провео у Панчеву.

Судбина је хтела да Мика не доживи овај тренутак, будући да је преминуо 1986. године, те су овом отварању присуствовале његова мајка Меланија и сестра Мира Матејић; но, песник је, на неки начин, наставио да живи кроз школу, ученике и наставнике које је својом поезијом вечно задужио и који, из године у годину, покушавају да му тај дуг врате, одајући му почаст не само именом, већ и делом. Школа је тада поседовала двадесет учионица.

Да нико није могао да предвиди популарност ове основне школе говори и чињеница да је њена зграда првобитно била намењена за 32 одељења, тачније, за око 800 ученика, којих данас 1000 и који су распоређени у 42 разреда. И поред тога што школа сада поседује десет учионица намењених извођењу разредне наставе и шеснаест специјализованих кабинета, остаје проблем недовољног простора. Права лепота школе крије се у њеном велелепном дворишту, које поседује терен за кошарку, рукомет и фудбал; уређивање атлетске стазе, постављање клупа и озелењивање школског дворишта, пак, учинили би да оно испољи сав свој потенцијал.

Поред наведених кабинета, школа поседује школску радионицу, салу за физичко васпитање, школску кухињу, просторију за рад радио станице, кабинете за наставничке припреме, као и једну од најлепших школских библиотека са читаоницом. Томе у прилог говори и податак да књижни фонд библиотеке броји чак 11.000 књига и око 500 примерака некњижног фонда. Осим домаће лектире, библиотека се труди да прати актуелне књижевне трендове, не би ли својим читаоцима понудила што интересантније и разноврсније наслове, те се у њеним просторијама често организују и промоције великих издавачких кућа, попут „Lagune”. Статистика показује да се по ученику просечно годишње прочита осам књига; но, ученици посећују библиотеку и да би се, у њеном пријатном простору, осамили, удубили у неку енциклопедијску занимљивост или направили плакат.

Сви ови бројеви и статистички подаци, премда су од великог значаја, нису довољни да открију величину Основне школе „Мирослав Антић-Мика”. Она се не може премерити квадратним метрима, већ људима и догађајима који се у њој одвијају. Надајмо се да ће сложени у реченице успети да пренесу верну слику ове школе.